Powered by
Actavis Srbija

Šta je Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest predstavlja oboljenje mozga koje dovodi do poremećaja pamćenja, mišljenja i ponašanja. Simptomi se obično postepeno javljaju, pogoršavaju tokom vremena, i u jednom trenutku postaju toliko teški da utiču na svakodnevno funkcionisanje.

Alchajmerova bolest i demencija (osnovni podaci)

Alchajmerova bolest predstavlja najčešći oblik demencije, opšti termin kojim se označava gubitak pamćenja i drugih intelektualnih sposobnosti, u stepenu dovoljno ozbiljnom za ugrožavanje svakodnevnog života. Približno 50% do 80% slučajeva demencije pripada Alchajmerovoj bolesti.

Alchajmerova bolest nije jedini uzrok gubitka memorije Mnogi ljudi imaju probleme sa pamćenjem, što ne znači da imaju Alchajmerovu bolest. Postoji mnogo različitih uzroka koji dovode do gubitka pamćenja. Ako se kod Vas ili kod neke Vama bliske osobe, ispolje simptomi demencije, najbolje je da posetite lekara kako bi se utvrdio razlog.

Alchajmerova bolest nije faza normalnog starenja, iako uznapredovale godine života predstavljaju najveći poznati faktor rizika. Većina obolelih od Alchajmerove bolesti su osobe od 65. godina i starije. Međutim, Alchajmerova bolest nije samo bolest starih. Kod određenog broja osoba obolelih od Alchajmerove bolesti (do 5% osoba) ova bolest je počela ranije, u četrdesetim ili pedesetim godinama života.

Alchajmerova bolest se pogoršava tokom vremena.

Alchajmerova bolest je progresivno oboljenje, i simptomi se postepeno pogoršavaju tokom godina. U početnim, ranim fazama, gubitak pamćenja je blagog stepena, dok u kasnim fazama Alchajmerove bolesti, osoba nije sposobna da se stara o sebi. Alchajmerova bolest predstavlja šesti uzrok smrti u SAD. Osobe sa Alchajmerovom bolesti žive u proseku 8 godina, od trenutka kada su simptomi bolesti primećeni od strane drugih osoba, a smrtni ishod može nastupiti posle 4-20 godina, u zavisnosti od uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja.

Trenutno nema leka koji bi izlečio Alchajmerovu bolest, ali su dostupni lekovi za lečenje simptoma, a istraživanja u cilju pronalaska adekvatne terapije se i dalje sprovode. Iako se primenom savremenih terapijskih mera ne može zaustaviti progresija bolesti, lekovi mogu privremeno usporiti pogoršanje simptoma demencije, i popraviti kvalitet života obolelih pacijenata, kao i ljudi koji se o njima brinu. Danas se u celom svetu ulažu veliki napori u cilju boljeg lečenja bolesti, odlaganja početka nastanka, kao i sprečavanja progresije bolesti.

Simptomi Alchajmerove bolesti

Najčešći rani simptom Alchajmerove bolesti je otežano pamćenje novih naučenih informacija. Kao i drugi organi, i naš mozak se sa starenjem menja. Većina od nas primeti ponekad sporost u razmišljanju i probleme sa pamćenjem nekih stvari. Međutim, ozbiljni gubitak pamćenja, zbunjenost i druge velike promene, mogu biti znak da moždane ćelije ne funkcionišu kako bi trebalo. Najčešći rani simptom Alchajmerove bolesti je otežano pamćenje novih naučenih informacija, zato što su u početnoj fazi bolesti zahvaćeni oni delovi mozga koji su zaduženi za učenje. Kako bolest napreduje, bivaju zahvaćeni i drugi delovi mozga i javljaju se sve ozbiljniji simptomi uključujući dezorjentaciju, promene raspoloženja i ponašanja, zbunjenost u vezi sa događajima, vremenom i prostorom, neosnovane sumnje u porodicu, prijatelje i profesionalno osoblje koje vodi brigi o oboleloj osobi, teži gubitak pamćenja i promena ponašanja, i otežani govor, gutanje i hodanje. Postoji mnogo stanja koja mogu da poremete memoriju i mentalnu funkciju. Svako ko primeti da ima značajne probleme u vezi sa pamćenjem, treba da se obrati lekaru što je pre moguće.Ako Vam je potrebna pomoć u pronalaženju lekara koji ima iskustva u proceni poremećaja memorije, obratite se lokalnom Udruženju za Alxhajnerovu bolest. Rana dijagnoza bolesti je značajno poboljšana, a terapijske mogućnosti i mnogobrojni načini podrške mogu poboljšati kvalitet života.

Alchajmerova bolest i mozak

Promene u mozguMikroskopske promene u mozgu počinju mnogo pre prvih znakova poremećaja pamćenja. U mozgu se nalzi 100 biliona nervnih ćelija (neurona). Svaka nervna ćelija je povezana sa mnogo drugih ćelija u jednu komunikacijsku mrežu. Grupe nervnih ćelija su specijalizovane za određenu vrstu posla. Neke su uključene u mišljenje, učenje i pamćenje. Ostale nam pomažu da vidimo, čujemo i osetimo miris. U svom radu, moždane ćelije se ponašaju kao male fabrike. One primaju signal, stvaraju energiju i izbacuju otpad. Ćelije takođe sprovode i skladište informaciju i komuniciraju sa drugim ćelijama. Za održavanje i funkcionisanje ovog sistema potrebna je međusobna koordinacija i velike količine "goriva" i kiseonika. Naučnici veruju da Alchajmerova bolest sprečava da deo ćelija radi kako treba. Nisu sigurni gde počinju problemi. Ali kao i u stvarnim fabrikama, poremećaj u funkcionisanju jednog dela sistema izaziva probleme i u drugim delovima. Kako se oštećenje širi, ćelije gube sposobnost obavljanja posla i eventualno umiru, izazivajući nepovratne promene u mozgu.

Uloga amiloidnih plakova i neurofibrilarnih klubadi Amiloidni plakovi i klubadi, dve patološke tvorevine, su glavni osumnjičeni za oštećenje i smrt nervnih ćelija. Amiloidni plakovi predstavljaju depozite fragmenata proteina koji se zove beta amiloid. Oni se nakupljaju u prostoru između nervnih ćelija. Klubad predstavljaju umrežena vlakna jednog drugog proteina koji se zove tau, a nastaju u unutrašnjosti ćelija. Iako se kod većine osoba razvijaju poneki plakovi i klubad tokom života, njihov nastanak je mnogo intenzivniji kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Takođe, kod njih se razvoj ovih promena može predvideti, jer kao po nekom pravilu, prvo nastaju u oblastima mozga značajnim za memoriju, a zatim se šire i na druge delove mozga. Naučnici ne znaju tačno ulogu ovih plakova i klubadi u Alchajmerovoj bolesti. Većina eksperata veruje da oni na neki način imaju bitnu ulogu u blokadi komunikacije između nervnih čelija i da prekidaju proces koji je ćelijama neophodan za preživljavanje. Oštećenje i smrt nervnih ćelija dovode do poremećaja pamćenja, promena ličnosti, problema u svakodnevnom funkcionisanju i drugih simptoma Alchajmerove bolesti.

Istraživanja i napredak

Danas je Alchajmerova bolest u prvom planu biomedicinskih istraživanja. Istraživači rade na otkrivanju mnogih aspekata Alchajmerove bolesti i demencije. U poslednjih 15 godina prikupljeno je 90% saznanja o Alchajmerovoj bolesti. Neka od najznačajnijih saznanja se odnose na to kako Alchajmerova bolest utiče na funkcionisanje mozga. Nadamo se da će bolje razumevanje ovog procesa dovesti do novih terapijskih mogućnosti. Mnoge potencijalne terapijske mogućnosti se trenutno istražuju širom sveta. Znaci Alchajmerove bolesti Gubitak pamćenja koji remeti svakodnevni život nije deo normalnog starenja. On može biti simptom Alchajmerove bolesti, fatalnog oboljenja mozga koji dovodi do sporog gubitka pamćenja, mišljenja i rasuđivanja. Kod svake osobe se, u različitom stepenu, mogu javiti jedan ili više ovih znakova. Ako se kod Vas pojavi bilo koji od pomenutih znakova, molimo Vas da se obratite lekaru.

Actavis d.o.o., Djordja Stanojevica 12, 11 070 Novi Beograd, Srbija, Tel: +381 11 20 99 300, Fax: +381 11 20 99 301, Email: office@actavis.rs
©Actavis 2013, Srbija